PIVO i sve što ste želeli o njemu da saznate

pivopozadina

Pivo spada u grupu slabije alkoholnih pića, koji sadrži između 3 i 13% alkohola. Danas je poznat ogroman broj vrsta ovog pića. Najveći proizvođači u svetu su Nemačka, Velika Britanija, SAD, Češka, Belgija, Irska… Širom sveta održavaju se različite manifestacije posvećene njemu. Najveća i najznačajnija je svakako “Oktobarfest”, u Minhenu. U našoj državi postoje dve manifestacije posvećene ovoj tečnosti to su „Bear fest“ u Beogradu i „Dani piva“ u našem gradu, koji su ujedno i najstarija manifestacija u Srbiji. Naziv pivo potiče iz IV veka.

Pivo kroz istoriju

Pivo je alkoholno piće koje je poznato čovečanstvu kroz milenijume. Prema nekolicini arheoloških istraživanja u iskopinama drevnog Vavilona, 7000. god. pre nove ere, pronađeni su određeni zapisi koji kazuju o pravljenju ove dragocene tečnosti. Pretpostavlja se da su pravili 16. različitih vrsta piva, a za njegovo pravljenje koristili su pšenicu i šećer dobijen od ječma. Razvoj poljoprivrede, označio je početak ere pravljenja piva. Sumeri su 4000. godine pre nove ere, zapisivali postupak pravljenja piva na glinenim pločicama. Sumeri su pravili 19. različitih vrsta piva. Njima je pivo služilo kao osveženje, ali i kao lek. Posle Sumeraca, tradicija pravljenja piva proširila se na Egipat. Egipatski faraoni ovim pićem čašćavali su radnike koji su naporno radili na izgradnji njihovi piramida. Posle egipćana svi ostali narodi su počeli da proizvode pivo. Kako je civilizacija napredovala tako je napredovala i tehnologija njegovog pravljenja. Takođe, i sastojci su se vremenom menjali. Tokom srednjeg veka za pravljenje ovog alkohola bili su zaduženi kaluđeri u manastirima. 19. vek doneo je revoluciju u pravljenju piva, otkriven je hmelj, i odmah je postao jedan od glavnih sastojaka u pivu.

Istorija piva u Srbiji

Pivo u Srbiji počelo je da se konzumira za vreme Turske vladavine u 15. veku. Prve male pivare nikle su na Dorćolu, za vreme Austrijske okupacije Beograda, 1718. godine. 19. vek je bio prekretnica razvoja pivarstva, i od tada ova grana prehrambene industrije ne prestalno se razvija. Za ovaj razvoj industrije u 19. veku zaslužan je bio knez Miloš Obrenović. Dvadeseti vek je započeo pojavom Đorđa Vajferta i njegovim zalaganjem za razvoj najmodernijih pivara u Srbiji. On je bio i osnivač Beogradske industrije piva, BIP. Poslednjih godina proizvodnja piva u našoj zemlji značajno je poboljšana, a kapaciteti pivara zadovoljavaju potrebe potrošača u državi.

Proizvodnja piva

Pivo nastaje alkoholnih vrenjem ječmenog slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Ječmeni slad je najznačajniji sastojak piva, i on daje osnovne osobine piva: boju, ukus, jačinu i gustinu pivu. Ječam se potapa u vodu i stoji u njoj dok ne proklija. Kada proklija ječam se pretvara u slad, koja sadrži ogromnu količinu šećera. Kada se ječam preprži ima izgled prepržene kafe. Tokom procesa prženja formira se boja i ukus slada. Od dužine prženja slada zavisi da li će pivo imati zlatnu boju ili crnu. Drugi važan sastojak piva je hmelj. Od njega pivo dobija specifičan ukus i miris, a on služi kao i prirodni konzervans. Danas je poznato preko 100 različitih vrsta hmelja. Najbolja piva se prave od hmelja „Noble“ i njegova cena je 20 puta veća, nego cena prosečnog hmelja. Pivski kvasac je treći važan sadržaj ovog alkohola. Njeme se određuje vrsta piva. Kvasac je direktno odgovoran za stvaranje alkohola u pivu. On iz piva uzima šećer, potom ga pretvara u alkohol i stvara ugljen-dioksid, to jest stvara prirodno gaziranje piva. Pivski kvasac u sebi sadrži vitamin B. Poslednji važan sastojak u pivu je voda, koja u pivu služi kao rastvarač. Supstance koje se nalaze u vodi utiču na određivanje reakcije tokom vrenja. Voda ima najveći uticaj na miris piva. Danas se vrlo često jedan deo ječmenog slada zamenjuje nekim drugim žitaricama, kao što su kukuruz, pšenica, pirinač i dr. Oni se koriste kako bi se dobilo jeftinije pivo.

Podela piva

Postoje mnogobrojne podele piva, neke od njih su: podela prema polaznim sirovinama, podela prema udelu ekstrakta, prema sadržaju alkohola, prema boji… Generalno, sva piva se mogu podeliti na:

•  Lagere i

•  Ejlove.

Kod ejlova pivski kvasac deluje na vrhu i vrenje se odigrava na višim temperaturama. Dok kod lagera kvasac deluje na dnu, a vrenje se odigrava na nižim temperaturama. 90% čitave proizvodnje piva u svetu pripada grupi lagera.

Podela piva prema polaznim sirovinama je na:

•  Kukuruzno pivo,

•  Pšenično pivo – takozvana bela piva,

•  Raženo pivo.

 

Podela piva prema udelu ekstrata u njima je na:

•  Laka piva – sadrže od 6 – 9% ektrata,

•  Standardna piva – sadrže od 10 – 12% ektrata (stona piva),

•  Specijalna piva – sadrže od 12,5 – 14% ektrata (puna piva),

•  Jaka piva – sadrže od 18 – 20% ektrata,

•  Ječmena piva – sadrže od 20 – 26 % ektrata.

 

Prema sadržaju alkohola, piva se mogu podeliti na:

•  Bezalkoholna piva sadrže oko 0,5 % alkohola,

•  Laka piva sadrže oko 3,5 % alkohola,

•  Standardna piva sadrže od 3,5% do 5% alkohola,

•  Jaka piva sadrže oko 5% alkohola,

•  Ječmena piva sadrže oko 8% alkohola.

 

Prema boji piva se dele na:

•  Svetla piva,

•  Tamna piva,

•  Crna piva.

Temperatura piva

Različite vrste piva, zahtevaju različite temperature čuvanja i konzumiranja kako bi se očuvao kvalitet. Sama temperatura piva utiče na ukus piva. Ukoliko je pivo hladnije, ima manje izražen ukus i miris. Neke vrste piva se služe na sledećim temperaturama:

•  Pilsneri na 0 0 C,

•  Lageri na temperaturama od 5 0 C do 9 0 C,

•  Ejlovi na temperaturama koje se kreću između 7 0 C i 11 0 C,

•  Stouti na temperaturama od 8 0 C do 13 0 C,

•  Stari ejlovi se služe na sobnim temperaturama.

Iz predhodnog navedenog možemo da zaključimo da je najbolje da se pivo konzumira dok je hladno. Zbog toga se pivo isključivo servira u čašama koja imaju debelo staklo, to jest u kriglama, jer one sprečavaju da ruke zagrejavaju pivo. U zavisnosti od vrste piva koje se konzumira razlikuju se krigle po debljini stakla i po obliku.

Najskuplja piva na svetu

Najskuplje pivo na svetu je “Vie Bon Secours” . Bačva tog piva košta oko 1000 dolara, a isključivo se može konzumirati u jednom baru u Londonu. Krigla tog piva, u tom lokalu košta oko 78 dolara.

“Samuel Adams Utopias” se proizvodi u Bostonu, a nazvano je prema jednom od osnivača Sjedinjenih Američkih Država, Adamsu. Bačva tog piva košta 100 dolara, a sama proizvodnja je ograničena na svega 8000 boca godišnje.

“Tutankhamon Brew” je pivo za čiji se recept predpostavlja zaslužan Tutankamonov otac. Pivo se proizvodi na Univerzitetu u Kembridžu, u laboratoriji. Boca ovog alkoholog pića košta 52 dolara, a godišnja proizvodnja je ograničena.

Pivo u medicini

Pivo sadrži kompleks vitamina B, a njegova lekovita svojstva prepoznata su još u Vavilonskom carstvu. Osim što služi kao eliksir i osveženje, pivo ima i lekovita dejstva. Osim vitamina B, pivo sadrži magnezijum, kalijum, kalcijum, grožđe kao i cink. Bogato je ugljenim hidratima, pa se može koristiti kao tečna hrana. Pored predhodno nabrojanih supstanci, u pivu se nalaze i neki antioksidansi, koji utiču povoljno na cirkulaciju i količinu šećera u krvi. Pivo se koristi i kod prečišćavanja mokraćnih kanala i kod kamena u bubregu. Kozmetička industrija često upotrebljava pivo jer ono utiče na kvalitet kože.