Viski je jedno od najpopularnijih pića današnjice. Sama reč potiče od keltske reči „usque“, koje u prevodu znači voda, a njegovo drevno ime glasilo je „usque beatha“ što znači voda života.Viski predstavlja kategoriju žestokih alkoholnih pića, koja nastaju destilacijom žitarica, i koji se isključivo čuvaju u buradima ili bačvama napravljenih isključivo od hrastovog drveta. U zavisnosti od vrste upotrebljene žitarice razlikuju se vrste viskija. Žitarice od kojih je napravljen najveći broj viskija su ječam, raž, ovas, kukuruz, pšenica. Najbolje i najpopularnije flaše viskija potiču iz Sjedinjenih Američkih Država, Škodske i Irske.

Istorija viskija

Istorijki podaci o nastanku viskija potiču još iz 800. god pre nove ere. Smatra se da je piće koje se tada nazivalo „arak“ preteča današnjeg viskija, a postojbina tog pića bila je drevna Indija. Još nezvaničnih podataka o viskiju imamo u IV veku pre nove ere u Aristotelovim matifestima o destilaciji. Putovanje Svetog Patrika u Škodsku vezuje se takođe, za nastanak ove „vatrene vode“. Smatra se da je Sv. Patrik osim pripovedanja hrišćanstva, pripovedao o načinima i svrsi destilacije. Prvi značajniji i pisani trag o viskiju potiču iz Škodske, i to iz 1494. godine, kada je vladao kralj Džejs IV. On je naredio da se naprave 25 bačvi „vode života“. Večiti rat o tome ko je izmislio viski i danas je aktuelan. Irci ne prihvataju ovaj istorijski podatak, već se pozivaju na propovedi i dnevnik nekog pra-Irca, u kome je zapisano kako se priprema „trostruka vatrena voda“. Pa zato Irci sa određenim pravom mogu da kažu da su oni izmislili viski.

Proizvodnja viskija

Viski se obično pravi od ječma, kukuruza, raži ili mešavinom tih žitarica. Zrna ovih žitarica ostavljaju se prvo u vodi da odstoje, dok ne proklijaju. Potom se suše na uglju. Posle sušenja odvija se fermentacija još jednom u običnoj lokalnoj vodi. Sledi nova destilacija i to sa bakrenim cilindirima. Prilikom ove fermentacije koristi se kvasac, a proces fermentacije traje oko 60 časova. Kvasac se koristi kako bi se šećer pretvorio u alkohol. Još dva puta se na isti način vrši destilacija. Poslednja destilacija ide vrlo sporo, i popularno se naziva „kap po kap“, pa tu umeće ljudi zaduženih za to pravljenje dolazi do izražaja. Po završetku destilacije viski se preliva u burad sa širokom dnom, napravljenim o hrastovog drveta, čije se zapremine kreću oko 2300 L. Tu viski treba da ostoji najmanje dve godine.

Vrste viskija

Najznačajniji destilati potiču iz Škotske, Irske i SAD.

Škotski viski

Škotski viski ili „Scotch“, destiluje se između dva i tri puta. Posle destilacije ostavlja se da odstoji isključivo u buradima od hrastovog drveta minimalno tri godine i jedan dan. Škotski viski može se podeliti na:

•  Malt viski . Ovaj viski se pravi isključivo od ječma. Svaki viski iz ove grupe mora da nosi naziv svoje destilerije, pa tako imamo: The Glenlivet, Scapa, Glendronach, Laphroaig… Ovaj viski se može podeliti Vatted Malt – ukoliko je iz više destilerija i Single Malt – viski iz jedne destilerije, ali iz različitih bačvi.

•  Grain . Dobija se destilacijom sladovitih i ne sladovitih žitarica, čiju osnovu predstavlja ječam. Ove žitarice u procesu destilacije postižu vrlo niske temperature, i kuvaju se pod pritiskom. Ovaj viski se nikad ne flašira samostalno, a ima mnogo veću jačinu nego Malt viski.

•  Blended je mešavina dve vrste viskija. Najveći broj prodatih viskija u svetu pripada ovoj kategoriji. Jedan od najznačajnijih, najprodavanijih i najpoznatijih vrsta viskija je “Ballantine’s”. Proizvodnja ovog viskija započeo je Gerge Ballantine 1827. godine. Njegovi naslednici do sada su izgurali pet vrsta ovih viskija .

Ballantine’s Finest

Ballantine’s 12 g

Ballantine’s 17 g

Ballantine’s 21 g

Ballantine’s 3 g

Jedna od najpoznatijih kuća za proizvodnju viskija iz Škotske je Chivas, koja je svoje poslovanje započela davne 1901. godine na severu-istoku Škotske. Danas ovaj viski je na drugom mestu u svetu po prodaji i spada u grupu premium viskija. Vrste ovig viskija su:

Chivas Regal 12g

Chivas Regal 18g

Chivas Regal 25g

Royal Salute

The Glenlivet

Teacher’s

Poslednjih godina najboljim viskijem proglašen je “Ardbeg Uigeadail” – single malt viski koji je svetlost dana ugledao tek 2003. godine.

Irski viski

Irski viski spade u grupu viskija koji odišu svojom pitkoću i mekoćom. Uglavnom se pravi od mešavine sladovanog i ne sladovanog ječma. Da bi poneo epitet Irskog viskija zakonom je određeno da minimalno tri godine mora da odleži u hrastovom drvetu. Najpoznatiji Irski viski nosi naziv “Jameson”. Četiri od pet glavnih marki irskog viskija proizvodi se u destileriji Midleton. Originalni Irski viski se pravi u kazanima. Kod njega, ječam se ne suši pomoću uglja treseta, pa zbog toga nema karakterističnu aromu.

Američki viski

Postoje dve vrste američkog viskija “ straight” i “blend”. Najpoznatiji od svih vrsta “straight” je Burbon, koji nosi naziv regije u kojoj se proizvodi, u Saveznoj državi Kintaki. Zahteve koje ovaj viski mora da ispuni, pre izlaska na tržište je da minimalno odstoji dve godine, da sadrži minimalno 51% kukuruza, mora da bude proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama, i naravno da leži propisani period u hrastovom drvetu. Najpoznatiji Burbon na svetu je “Jim Beam”, čija tradicija pravljena postoji već 2. veka unazad.