pozovite: 023/512-177 | nabavka: 023/512-157 | prodaja: 023/512-162, 512-388 kontakt@valor.rs

rakijapozadina

Rakija spada u grupu žestokih alkoholnih pića, i jedno je od najpopularnijih pića na Balkanu. Po svojim osobinama, vrlo je sličana vodki i brendiju, a neki smatraju da određene vrste ovog pića mogu da pariraju samom viskiju. Rakija se smatra tradicionalnim pićem na Balkanu, mada je rasprostranjena po čitavom svetu. Rakiju na tlu Srbije doneli su Turci tokom IV veka, a do dan danas je ostala utkana u tradiciju našeg naroda. Jačinu rakije u narodu popularno izražavaju u gradima, a za njeno određivanje koristi se alkohometar. Voće koje se najčešće koristi za proizvodnju rakije je šljiva, kajsija, jabuka, kruška, grožđe, dunja, smokva, malina, kupina… Vrlo često se ova voća mešaju sa raznovrsnim travama, višnjom, lešnikom, medom kako bi se poboljšao ukus i kvalitet. Rakija koja ima vrlo nizak kvalitet i najjeftinija je na tržištu popularno se naziva „brlja“. Rakija ne poseduje boju, a može se držati u najrazličitijim ambalažama. Da bi dobila zlatkastu boju, prepuručuje se njeno držanje u bačvama koje su napravljene od hrastovog drveta. Rakija se isključivo pije iz malih čašica, čija zapremina netreba da prelazi 0,5 dl.

Proizvodnja rakije                                                                                 

Rakija se dobija alkoholnim vrenjem najčešće voća, međutim može se dobiti i od krompira, raži ili sličnih biljaka. Prilikom pravljenja odigrava se dvostruka destilacija. Neretko u rakiju pre vrenja se dodaje šećer kako bi se dobilo na većoj količini, mada se tada gubi na kvalitetu rakije. Posle prve destilacije dobija se takozvana „meka“ rakija, koja sadrži manji procenat alkohola koji maksimalno iznosi oko 30%. Posle prve destilacije rakiju je moguće konzumirati. Da bi se poboljšao kvalitet rakije i povećao procenat sadržaja alkohola vrši se druga destilacija. Kao proizvod drugog vrenja dobija se rakija koja je u narodu poznata kao „prepečenica“, čiji se sadržaj alkohola kreće do 60%. Sam proces destilacije u narodu je poznat kao pečenje rakije, jer se prilikom tog procesa izdvajaju istarljive materije. Uređaj za proizvodnju rakije u Srbiji popularno se naziva „vesela mašina“.

Podela rakije

Rakije se dele na:

  • Rakije proizvedene destilacijom voća (šljivovica, kajsijevača, dunjevača, lozovača…),
  • Viski od raži,
  • Vodka od krompira,
  • Sake – rakija od pirindža, karakteristična za područje Japana,
  • Korn – rakija od žita koja vodi poreklo iz Nemačke.

Šljivovica

Srbija je prepoznatljiva po šljivovici, i ona predstavlja jedan od upečatljivih brendova našeg podnevlja. Pije se skoro u svakoj prilici, i na svim mestima. Šljivovica se proizvodi destilacijom komine koja se formira od smese zrelih plodova šljive, koje su predhodno prošle proces fermentacije. Sam proces fermentacije traje oko tri nedelje. Proizvodnja se vrši u kazanima koji su napravljeni isključivo za tu namenu. Temperatura na kojoj se vrši fermentacija kreće se od 16 0 C do 20 0 C. Kada prestane da se izdvaja ugljen-dioksid, smatra se da je vrenje završeno. Posle druge destilacije šljivovica se čuva u hrastovim buradima. Rakija od šljiva učestvuje u 80% ukupne proizvodnje u Srbiji. Šljivovice pod nazivima „Zlatna osa“, „Bojkovačka“, „Stara Sokolova“, „Zlatna dolina“, „Zlatna biserka“ i „Kosmajka“ predstavljaju prepoznatljive brendove srpske šljivovice u svetu. Srpska šljivovica u svetu poznata je kao izuzetno bogata rakija različitim aromama i vrlo privlači potrošače širom sveta. Iako šljivovica predstavlja srpsko nacionalno piće koje se pravi sa dugom tradicijom i izuzetnim kvalitetom, termin šljivovica nije zakonom zaštićeno, pa tako da ovo piće za sad su zaštitili Česi, Slovaci, Slovenci i Bugari, iako je Srbija vodeći proizvođač ovog alkoholnog pića u svetu.

Lozovača

Lozovača je rakija od grožđa i nije karakteristična isključivo za područje Balkana, već se pravi u čitavom svetu. Dobija se destilacijom ne oceđenog predhodno fermentisanog grožđa, i u sebi sadrži od 40 do 45% alkohola. Pre procesa fermentacije potrebno je grožđe izuzetno izmuljati. Fermentacija se odvija vrlo sporo, na temperaturi od 16 0 C do 20 0 C, a traje oko deset dana. Prilikom procesa fermentacije dodaje se kvasac koji podpomaže ovaj proces, pa se tek onda prelazi na destilaciju. Posle prve destilacije dobija se „meka“ rakija, a tek posle druge destilacije procenat alkohola u rakiji se povećava na 65%. Lozovača se uglavnom pre konzumiranja razblažuje destilovanom vodom, a čuva se isključivo u posudama koje ne otpuštaju boju, a najćešće je to staklo.

Kajsijevača

Kajsijevača je prepoznatljiva po svojoj izuzetnoj aromi. Za proizvodnju vrhunskog kvaliteta rakije uglavnom se koriste sorte kajsije kao što su „Kečkemetska ruža“ i „Mađarska kajsija“. Za dobijanje rakije, plodovi krajsije trebaju da budu prezreli. Prilikom destilacije koriste se enzimi i određeni kvasci. Vrenje se obavlja na temperaturama koje se kreću u rasponu od 16 0 C do 20 0 C. U slučaju da temperatura vrenja spadne ispod 16 0 C dolazi do prekida destilacije. Proces fermentacije kod kajsijevače traje oko četiri nedelje. Kao i kod svih rakija destilacija se obavlja dva puta. Rakija od kajsije se odlaže u hrastovim buradima radi dobijanja arome.

Viljamovka

Viljamovka je rakija od kruške koja nastaje od sorte Vilijam. Plodovi kruške koji se koriste za proizvodnju rakije potrebno je da dostignu ekstremnu zrelost, jer tada u sebi sadrže najviše prirodnog šećera i minerala. Kruške pre procesa vrenja ostavljaju se na promaji, da bi se ne potrebni skrob fermentisao u potreban šećer, a petiljke pre procesa pretvaranja skroba u šećer potrebno je odstraniti. Zbog ogromnog broja bakterija koje sadrži kruška potrebno je kiselost svesti na ph=3,2, dodavanjem sumporne ili fosfatne kiseline, kao i senkvecinalnog kvasca. Fermentacija se obavlja dva puta na temperaturama od 6 0 C do 16 0 C. Posle prve fermentacije sadržaj alkohola u rakiji iznosi maksimalno do 30%, dok posle druge fermentacije procenat alkohola se uvećava do 58%. Posle izvršenih destilacija potrebno je izvršiti razređivanje rakije destilovanom vodom, i taj postupak traje dve nedelje, i odvija se na deset stepeni celzijusa ispod nule. Posle ovakvog filtriranja i razblaživanja viljamovka se čuva isključivo u inox ili staklenim posudama na temperaturama koje se kreću do 15 0 C na tamnom mestu.

Dunjevača

Dunja sama u sebi sadrži malu količinu voćnih sećera, pa se plodovi dunje koja će se koristiti za proizvodnju rakije ostavljaju se da odstoje do potpunog prezrevanja. Plodove pre procesa fermentacije potrebno je izmuljati, radi uspešne fermentacije, i dodati kvasce i hranjive materije koje su na bazi azota ili fosfora. Potrebno je korigovati kiselost pomoću sumporne kiseline na ph=3,2. Proces fermentacije traje tri nedelje i odigrava se na temperaturama koje se kreću u rasponu od 16 0 C do 20 0 C. Posle prve destilacije sadržaj alkohola je oko 30%, dok posle druge destilacije taj procenat se kreće u granicama od 80%. Ukoliko posle druge destilacije usled nekih neželjenih dejstava okoline ili kiseline, procenat učešća alkohola spadne na manje od 40%, ova rakija imaće vrlo neprijatan miris i ukus. Dunjevača se uglavnom čuva u hrastovim buradima. Boja ove rakije je zlatno žuta, a pre samog konzumiranja potrebno je razrediti destilovanom vodom. Rakija od dunja je vrlo cenjena u svetu i izuzetno je skupa.

Klekovača

Skoro nijedan proizvođač ove rakije je ne proizvodi čistu, pa se ona uglavnom dobija na jedan od dva načina. Prvi način je da se u šljivovicu dodaju bobice kleke u količini od 1%. Kleka za to vreme ispušta aromatična i lekovita dejstva u rakiju. Posle ove destilacije, dobija se frakcija koja sadrži dominantan miris i ukus kleke. Ovakva frakcija je potrebno da minimalno odstoji tri meseca u hrastovom drvetu. Drugi način je da se bobice samelju i ubace u proces vrenja šljive. Potom sledi dvostruka destilacija. Na ovaj način dobija se klekovača koja ima gorak ukus koji potiče od terpena. Drugom destilacijom dobija se aroma, a gorčina se smanjuje.