pozovite: 023/512-177 | nabavka: 023/512-157 | prodaja: 023/512-162, 512-388 kontakt@valor.rs

Konvencija distributera u Budvi

U Budvi se u organizaciji kompanije Coca Cola održava konvencija distributera.

Javio nam se naš kolega Rista, koji je kao učesnik konvencije pronašao vremena i da se osveži 🙂

rilemore

VISKI i sve što ste želeli o njemu da saznate

viskipozadina

Viski je jedno od najpopularnijih pića današnjice. Sama reč potiče od keltske reči „usque“, koje u prevodu znači voda, a njegovo drevno ime glasilo je „usque beatha“ što znači voda života.Viski predstavlja kategoriju žestokih alkoholnih pića, koja nastaju destilacijom žitarica, i koji se isključivo čuvaju u buradima ili bačvama napravljenih isključivo od hrastovog drveta. U zavisnosti od vrste upotrebljene žitarice razlikuju se vrste viskija. Žitarice od kojih je napravljen najveći broj viskija su ječam, raž, ovas, kukuruz, pšenica. Najbolje i najpopularnije flaše viskija potiču iz Sjedinjenih Američkih Država, Škodske i Irske.

Istorija viskija

Istorijki podaci o nastanku viskija potiču još iz 800. god pre nove ere. Smatra se da je piće koje se tada nazivalo „arak“ preteča današnjeg viskija, a postojbina tog pića bila je drevna Indija. Još nezvaničnih podataka o viskiju imamo u IV veku pre nove ere u Aristotelovim matifestima o destilaciji. Putovanje Svetog Patrika u Škodsku vezuje se takođe, za nastanak ove „vatrene vode“. Smatra se da je Sv. Patrik osim pripovedanja hrišćanstva, pripovedao o načinima i svrsi destilacije. Prvi značajniji i pisani trag o viskiju potiču iz Škodske, i to iz 1494. godine, kada je vladao kralj Džejs IV. On je naredio da se naprave 25 bačvi „vode života“. Večiti rat o tome ko je izmislio viski i danas je aktuelan. Irci ne prihvataju ovaj istorijski podatak, već se pozivaju na propovedi i dnevnik nekog pra-Irca, u kome je zapisano kako se priprema „trostruka vatrena voda“. Pa zato Irci sa određenim pravom mogu da kažu da su oni izmislili viski.

Proizvodnja viskija

Viski se obično pravi od ječma, kukuruza, raži ili mešavinom tih žitarica. Zrna ovih žitarica ostavljaju se prvo u vodi da odstoje, dok ne proklijaju. Potom se suše na uglju. Posle sušenja odvija se fermentacija još jednom u običnoj lokalnoj vodi. Sledi nova destilacija i to sa bakrenim cilindirima. Prilikom ove fermentacije koristi se kvasac, a proces fermentacije traje oko 60 časova. Kvasac se koristi kako bi se šećer pretvorio u alkohol. Još dva puta se na isti način vrši destilacija. Poslednja destilacija ide vrlo sporo, i popularno se naziva „kap po kap“, pa tu umeće ljudi zaduženih za to pravljenje dolazi do izražaja. Po završetku destilacije viski se preliva u burad sa širokom dnom, napravljenim o hrastovog drveta, čije se zapremine kreću oko 2300 L. Tu viski treba da ostoji najmanje dve godine.

Vrste viskija

Najznačajniji destilati potiču iz Škotske, Irske i SAD.

Škotski viski

Škotski viski ili „Scotch“, destiluje se između dva i tri puta. Posle destilacije ostavlja se da odstoji isključivo u buradima od hrastovog drveta minimalno tri godine i jedan dan. Škotski viski može se podeliti na:

•  Malt viski . Ovaj viski se pravi isključivo od ječma. Svaki viski iz ove grupe mora da nosi naziv svoje destilerije, pa tako imamo: The Glenlivet, Scapa, Glendronach, Laphroaig… Ovaj viski se može podeliti Vatted Malt – ukoliko je iz više destilerija i Single Malt – viski iz jedne destilerije, ali iz različitih bačvi.

•  Grain . Dobija se destilacijom sladovitih i ne sladovitih žitarica, čiju osnovu predstavlja ječam. Ove žitarice u procesu destilacije postižu vrlo niske temperature, i kuvaju se pod pritiskom. Ovaj viski se nikad ne flašira samostalno, a ima mnogo veću jačinu nego Malt viski.

•  Blended je mešavina dve vrste viskija. Najveći broj prodatih viskija u svetu pripada ovoj kategoriji. Jedan od najznačajnijih, najprodavanijih i najpoznatijih vrsta viskija je “Ballantine’s”. Proizvodnja ovog viskija započeo je Gerge Ballantine 1827. godine. Njegovi naslednici do sada su izgurali pet vrsta ovih viskija .

Ballantine’s Finest

Ballantine’s 12 g

Ballantine’s 17 g

Ballantine’s 21 g

Ballantine’s 3 g

 

Jedna od najpoznatijih kuća za proizvodnju viskija iz Škotske je Chivas, koja je svoje poslovanje započela davne 1901. godine na severu-istoku Škotske. Danas ovaj viski je na drugom mestu u svetu po prodaji i spada u grupu premium viskija. Vrste ovig viskija su:

 

Chivas Regal 12g

Chivas Regal 18g

Chivas Regal 25g

Royal Salute

The Glenlivet

Teacher’s

 

Poslednjih godina najboljim viskijem proglašen je “Ardbeg Uigeadail” – single malt viski koji je svetlost dana ugledao tek 2003. godine.

 

Irski viski

Irski viski spade u grupu viskija koji odišu svojom pitkoću i mekoćom. Uglavnom se pravi od mešavine sladovanog i ne sladovanog ječma. Da bi poneo epitet Irskog viskija zakonom je određeno da minimalno tri godine mora da odleži u hrastovom drvetu. Najpoznatiji Irski viski nosi naziv “Jameson”. Četiri od pet glavnih marki irskog viskija proizvodi se u destileriji Midleton. Originalni Irski viski se pravi u kazanima. Kod njega, ječam se ne suši pomoću uglja treseta, pa zbog toga nema karakterističnu aromu.

 

Američki viski

Postoje dve vrste američkog viskija “ straight” i “blend”. Najpoznatiji od svih vrsta “straight” je Burbon, koji nosi naziv regije u kojoj se proizvodi, u Saveznoj državi Kintaki. Zahteve koje ovaj viski mora da ispuni, pre izlaska na tržište je da minimalno odstoji dve godine, da sadrži minimalno 51% kukuruza, mora da bude proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama, i naravno da leži propisani period u hrastovom drvetu. Najpoznatiji Burbon na svetu je “Jim Beam”, čija tradicija pravljena postoji već 2. veka unazad.

VODKA i sve što ste želeli o njoj da saznate

vodkapozadina1

Vodka ili votka spada u grupu žestokih alkoholnih pića. Naziv potiče od stare Ruske reči koja u prevodu na naš jezik označava vodu. Nastaje destilacijom žitarica ili krompira, ali postoje vodke koje se prave od soje, paradajza, grozđa, rafinisanog uglja, određenih delova drveta ili čak od nekih nus proizvoda. Glavni sastojci ovog bezbojnog pića su etanol i voda. Količina alkohola u ovom piću kreće se od 35% do 70%. Najćešće taj procenat kreće se oko 40. Zakonima u Evropskoj Uniji određeno je da minimalna količina alkohola u ovom piću iznosi 37,5%, dok u SAD minimalan procenat alkohola mora da bude 40. Najčešće se pije čista, međutim u poslednje vreme vlada trend da se dodaje u raznovrsne koktele. Najpoznatiji kokteli čija je osnova vodka su: „Bloody Mary“, „Vodka Tonic“, „Vodka Martini“.

Istorija vodke

Prvi pisani podaci o ovom alkoholnom piću potiču iz 17. veka, mada se smatra da je prvi put napravljena još u 14. veku. Kolevka ovog pića je Rusija. Posle njenog otkrića vrlo brzo je postala popularna među Rusima. Osim što „klizi niz grlo“, popularnosti je doprinela činjenica da ona ne ostavlja neprijatan alkoholni zadah u u ustima. Ruska vlast je vrlo brzo ovo alkoholno piće oporezovala. Postoje pisani tragovi, da je porez od vodke popunjavao čak 40% Ruske kase. Smatra se da je cena malog bureta od 12 litara vodke koštao kao 1,5 krava u to vreme. Širom Evrope vodka je postala popularna oko 1850. godine, pre svega u Skandinavskim zemljama i Francuskoj. Uoči Prvog svetskog rata, vodka je doživela veliki bum na američko tržiste.

Proizvodnja vodke

Vodka kao žestoko alkoholno piće pravi se od rafinisanog etanola koji je isključivo poljoprivrednog porekla. Dva osnovna proizvodna procesa su destilacija i rektifikacija. Postupak proizvodnje se sastoji u razređivanju dva puta rektifikovanog etanola destilovanom vodom. Tada se propušta sirova vodka preko odgovarajućih filtera. Dobijena filterisana vodka tretira se aktivnim ugljem posle prve filtracije, i tada se dodaju komponente-supstance koje joj poboljšavaju miris i ukus. Potom započinje druga filtracija. Nakon kraćeg „ležanja“ vodke, ona se može puniti u flaše i konzumirati. Postupak filtracije ne mora se završiti na broju dva, već može se beskonačan broj puta ponavljati. Što više filtriranja i destilovanja, kvalitet vodke raste.

Podela

Sve vodke se dele na:

•  Čiste,

•  Aromatizovane.

Čiste vodke se sastoje samo od etanola i vode i karakteristične su za zemlje istočnog bloka i za naše podnevlje. U amortizovane vodke dodaju se razne arome poput ljute paprike, cimeta, crne čokolade, vanile. Aromatizovane votke karakteristične su za skandinavke zemlje. Najpoznatije aromatizovane vodke su: „ Yubileynaya”, “Percovka” i “Nalewka”. Švedska ima preko 40. različitih vrsta aromatizovane vodke.

 

Najskuplje vodke na svetu

Iako se Rusija smatra najvećim i nastarijim proizvođačem ovog žestokog alkoholnog pića, najskuplja vodka ne potiče iz Rusije, već iz Škotske. Nosi naziv “Diva” i može se kupiti od 80$ pa do 1060$. Ova vodka je tri puta destilovana, “smrznutom filtracijom” i propuštana kroz aktivni ugalj nordijske breze, lomljeni dijamant i druga draga kamenja. Svaka flaša je obložena dragim, poludragim kamenjem i dijamantima. U vrlo skupe vodke spadaju ruska “ Stolichnaya Elit” i francuska “Jean-Marc XO”. Obe vodke pakovane se u flašama od 750ml i njihova cena na tržištu kreće se oko 60$. Ova ruska vodka pravi se od krupe koja je tri puta destilovana i tri puta destilovana takozvanom “smrznutom destilacijom”. Francuska vodka pravi se od pšenice, filtrirana je čak 9 puta, i to aktivnim ugljem.

Savremeni trendovi

Sve više se priča o vodkama organskog porekla koja smanjuju zagađenja i utiču na zdrav život ljudi. To su vodke: „ Liquid Ice”, “UK5”, “Rain”, “Georgievskaya” ili “Vincent Vodka Appel”, koje poseduju i sertifikate o organskoj proizvodnji. Ekspanzija pravljenja vodke od materijala organskog porekla očekuje nas u budućnosti. Današnji trend je konzumacija vodke sa energetskim pićima puput “Red Bulla”, koji utiču na smanjivanje pospanosti. Takve vodke sadrže dovoljne količine kofeina koji utiču na smanjivanje pospanosti, a samu vodku uzdigle su na nov nivo. Ove vodke izuzetno su popularne među mladima širom Evrope.

RAKIJA i sve što ste želeli o njoj da saznate

rakijapozadina

Rakija spada u grupu žestokih alkoholnih pića, i jedno je od najpopularnijih pića na Balkanu. Po svojim osobinama, vrlo je sličana vodki i brendiju, a neki smatraju da određene vrste ovog pića mogu da pariraju samom viskiju. Rakija se smatra tradicionalnim pićem na Balkanu, mada je rasprostranjena po čitavom svetu. Rakiju na tlu Srbije doneli su Turci tokom IV veka, a do dan danas je ostala utkana u tradiciju našeg naroda. Jačinu rakije u narodu popularno izražavaju u gradima, a za njeno određivanje koristi se alkohometar. Voće koje se najčešće koristi za proizvodnju rakije je šljiva, kajsija, jabuka, kruška, grožđe, dunja, smokva, malina, kupina… Vrlo često se ova voća mešaju sa raznovrsnim travama, višnjom, lešnikom, medom kako bi se poboljšao ukus i kvalitet. Rakija koja ima vrlo nizak kvalitet i najjeftinija je na tržištu popularno se naziva „brlja“. Rakija ne poseduje boju, a može se držati u najrazličitijim ambalažama. Da bi dobila zlatkastu boju, prepuručuje se njeno držanje u bačvama koje su napravljene od hrastovog drveta. Rakija se isključivo pije iz malih čašica, čija zapremina netreba da prelazi 0,5 dl.

Proizvodnja rakije                                                                                 

Rakija se dobija alkoholnim vrenjem najčešće voća, međutim može se dobiti i od krompira, raži ili sličnih biljaka. Prilikom pravljenja odigrava se dvostruka destilacija. Neretko u rakiju pre vrenja se dodaje šećer kako bi se dobilo na većoj količini, mada se tada gubi na kvalitetu rakije. Posle prve destilacije dobija se takozvana „meka“ rakija, koja sadrži manji procenat alkohola koji maksimalno iznosi oko 30%. Posle prve destilacije rakiju je moguće konzumirati. Da bi se poboljšao kvalitet rakije i povećao procenat sadržaja alkohola vrši se druga destilacija. Kao proizvod drugog vrenja dobija se rakija koja je u narodu poznata kao „prepečenica“, čiji se sadržaj alkohola kreće do 60%. Sam proces destilacije u narodu je poznat kao pečenje rakije, jer se prilikom tog procesa izdvajaju istarljive materije. Uređaj za proizvodnju rakije u Srbiji popularno se naziva „vesela mašina“.

Podela rakije

Rakije se dele na:

  • Rakije proizvedene destilacijom voća (šljivovica, kajsijevača, dunjevača, lozovača…),
  • Viski od raži,
  • Vodka od krompira,
  • Sake – rakija od pirindža, karakteristična za područje Japana,
  • Korn – rakija od žita koja vodi poreklo iz Nemačke.

Šljivovica

Srbija je prepoznatljiva po šljivovici, i ona predstavlja jedan od upečatljivih brendova našeg podnevlja. Pije se skoro u svakoj prilici, i na svim mestima. Šljivovica se proizvodi destilacijom komine koja se formira od smese zrelih plodova šljive, koje su predhodno prošle proces fermentacije. Sam proces fermentacije traje oko tri nedelje. Proizvodnja se vrši u kazanima koji su napravljeni isključivo za tu namenu. Temperatura na kojoj se vrši fermentacija kreće se od 16 0 C do 20 0 C. Kada prestane da se izdvaja ugljen-dioksid, smatra se da je vrenje završeno. Posle druge destilacije šljivovica se čuva u hrastovim buradima. Rakija od šljiva učestvuje u 80% ukupne proizvodnje u Srbiji. Šljivovice pod nazivima „Zlatna osa“, „Bojkovačka“, „Stara Sokolova“, „Zlatna dolina“, „Zlatna biserka“ i „Kosmajka“ predstavljaju prepoznatljive brendove srpske šljivovice u svetu. Srpska šljivovica u svetu poznata je kao izuzetno bogata rakija različitim aromama i vrlo privlači potrošače širom sveta. Iako šljivovica predstavlja srpsko nacionalno piće koje se pravi sa dugom tradicijom i izuzetnim kvalitetom, termin šljivovica nije zakonom zaštićeno, pa tako da ovo piće za sad su zaštitili Česi, Slovaci, Slovenci i Bugari, iako je Srbija vodeći proizvođač ovog alkoholnog pića u svetu.

Lozovača

Lozovača je rakija od grožđa i nije karakteristična isključivo za područje Balkana, već se pravi u čitavom svetu. Dobija se destilacijom ne oceđenog predhodno fermentisanog grožđa, i u sebi sadrži od 40 do 45% alkohola. Pre procesa fermentacije potrebno je grožđe izuzetno izmuljati. Fermentacija se odvija vrlo sporo, na temperaturi od 16 0 C do 20 0 C, a traje oko deset dana. Prilikom procesa fermentacije dodaje se kvasac koji podpomaže ovaj proces, pa se tek onda prelazi na destilaciju. Posle prve destilacije dobija se „meka“ rakija, a tek posle druge destilacije procenat alkohola u rakiji se povećava na 65%. Lozovača se uglavnom pre konzumiranja razblažuje destilovanom vodom, a čuva se isključivo u posudama koje ne otpuštaju boju, a najćešće je to staklo.

Kajsijevača

Kajsijevača je prepoznatljiva po svojoj izuzetnoj aromi. Za proizvodnju vrhunskog kvaliteta rakije uglavnom se koriste sorte kajsije kao što su „Kečkemetska ruža“ i „Mađarska kajsija“. Za dobijanje rakije, plodovi krajsije trebaju da budu prezreli. Prilikom destilacije koriste se enzimi i određeni kvasci. Vrenje se obavlja na temperaturama koje se kreću u rasponu od 16 0 C do 20 0 C. U slučaju da temperatura vrenja spadne ispod 16 0 C dolazi do prekida destilacije. Proces fermentacije kod kajsijevače traje oko četiri nedelje. Kao i kod svih rakija destilacija se obavlja dva puta. Rakija od kajsije se odlaže u hrastovim buradima radi dobijanja arome.

Viljamovka

Viljamovka je rakija od kruške koja nastaje od sorte Vilijam. Plodovi kruške koji se koriste za proizvodnju rakije potrebno je da dostignu ekstremnu zrelost, jer tada u sebi sadrže najviše prirodnog šećera i minerala. Kruške pre procesa vrenja ostavljaju se na promaji, da bi se ne potrebni skrob fermentisao u potreban šećer, a petiljke pre procesa pretvaranja skroba u šećer potrebno je odstraniti. Zbog ogromnog broja bakterija koje sadrži kruška potrebno je kiselost svesti na ph=3,2, dodavanjem sumporne ili fosfatne kiseline, kao i senkvecinalnog kvasca. Fermentacija se obavlja dva puta na temperaturama od 6 0 C do 16 0 C. Posle prve fermentacije sadržaj alkohola u rakiji iznosi maksimalno do 30%, dok posle druge fermentacije procenat alkohola se uvećava do 58%. Posle izvršenih destilacija potrebno je izvršiti razređivanje rakije destilovanom vodom, i taj postupak traje dve nedelje, i odvija se na deset stepeni celzijusa ispod nule. Posle ovakvog filtriranja i razblaživanja viljamovka se čuva isključivo u inox ili staklenim posudama na temperaturama koje se kreću do 15 0 C na tamnom mestu.

Dunjevača

Dunja sama u sebi sadrži malu količinu voćnih sećera, pa se plodovi dunje koja će se koristiti za proizvodnju rakije ostavljaju se da odstoje do potpunog prezrevanja. Plodove pre procesa fermentacije potrebno je izmuljati, radi uspešne fermentacije, i dodati kvasce i hranjive materije koje su na bazi azota ili fosfora. Potrebno je korigovati kiselost pomoću sumporne kiseline na ph=3,2. Proces fermentacije traje tri nedelje i odigrava se na temperaturama koje se kreću u rasponu od 16 0 C do 20 0 C. Posle prve destilacije sadržaj alkohola je oko 30%, dok posle druge destilacije taj procenat se kreće u granicama od 80%. Ukoliko posle druge destilacije usled nekih neželjenih dejstava okoline ili kiseline, procenat učešća alkohola spadne na manje od 40%, ova rakija imaće vrlo neprijatan miris i ukus. Dunjevača se uglavnom čuva u hrastovim buradima. Boja ove rakije je zlatno žuta, a pre samog konzumiranja potrebno je razrediti destilovanom vodom. Rakija od dunja je vrlo cenjena u svetu i izuzetno je skupa.

Klekovača

Skoro nijedan proizvođač ove rakije je ne proizvodi čistu, pa se ona uglavnom dobija na jedan od dva načina. Prvi način je da se u šljivovicu dodaju bobice kleke u količini od 1%. Kleka za to vreme ispušta aromatična i lekovita dejstva u rakiju. Posle ove destilacije, dobija se frakcija koja sadrži dominantan miris i ukus kleke. Ovakva frakcija je potrebno da minimalno odstoji tri meseca u hrastovom drvetu. Drugi način je da se bobice samelju i ubace u proces vrenja šljive. Potom sledi dvostruka destilacija. Na ovaj način dobija se klekovača koja ima gorak ukus koji potiče od terpena. Drugom destilacijom dobija se aroma, a gorčina se smanjuje.

VINO i sve što ste želeli o njemu da saznate

vinopozadina

Vino je prehrambeni proizvod, koji se dobija potpunom ili ne potpunom fermentacijom grožđa. Osim vinove loze, vino se može praviti od ječma, pirindža, meda i nekih kineskih biljaka. Predpostavlja se da vinova loza potiče sa današnjih prostora Irana ili Gruzije. Vina osim po boji razlikuju se po vremenu fermentacije. Boja vina se kreće od svetlo crvene do purpurne nijanse.

Vino kroz istoriju

Podaci o ovoj dragocenoj tečnosti sežu još iz doba neolita 4000. godina pre nove ere, kada su tadašnji ljudi pukom slučajnosti otkrili fermentaciju grožđa. Zbog ne higijenskih uslova, vrlo bizo su oboljevali zbog zaražene vode. Proučavanjem su otkrili da prilikom konzumacije vina umesto vode ne oboljevaju, pa je tako vino postalo jedina tečnost koju su unosili u svoj organizam. Kroz mnogobrojna poglavlja istorije vino, kao i vinova loza imala su zapaženu ulogu. Pored grobnica egipatskih faraona, a u srebrnim posudama pronalaženi su kalemi tadašnjih najboljih sorta vinove loze. Faraoni su verovali da će im kalemi trebati u budućem životu. U Staroj Grčkoj, 650. godina pre nove ere, Drako, tadašnji veleposednik, upotrebu vina regulisao je zakonom, koji su u istoriji poznatiji kao Drakonovi zakonici. Neke od odredba tog zakona glasile su da se vino pije razblaženo 2:1, sem u slučaju da lekar propiše drugačije, a krađa grožđa kažnjava se smrtnom kaznom. Grčki filozofi Plutarh i Aristotel u svojiim manifestima pisali su o lekovitim svojstvima vina. Značajnu ulogu vino ima u starom ili novom zavetu. Nauka koja se bavi pročavanjem vina naziva se enologija.

Vrste vinove loze

Postoji mnogo sorta grožđa,a neka od popularnijih su:

•  Cabernet Sauvignon ,najpopunarnija vrsta vinove loze za pravljenje crnog vina,

•  Merlot , od ove sorte grožđa pravi se najskuplje crno vino na svetu,

•  Nebbiolo , vinova loza koja isključivo se gaji na krečnjačkim predelima,

•  Pinot noir , vinova loza od koje se pravi čuveno vino « Borgunac »,

•  Syrah , vinova loza koja daje najviše prinosa, ali ima slabiji kvalitet,

•  Sangiovese , ova vrsta grožđa najkasnije sazreva, i uspeva isključivo u Argentini,

•  Chardonnay , najtražnija vrsta grožđa u svetu, koja uspeva i na siromašnom tlu,

•  Chenin blanc ,vrsta vinove loze od koga se pravi vino koje se može odmah konzumirati,

•  Gewurztraminer , vinova loza od koje najčešće prave roza vina,.

•  Risling , vrsta vinove loze od koje se prave slabija vina,

•  Sauvignon blanc , vrsta vinove loze koja najranije sazreva,

•  Semillon , vrsta vinove loze od koje se prave slatka vina.

Svakako, ovaj spisak nije konačan. Svake godine svet je bogatiji za 10 novih sorti vinove loze.

Podela vina

Najćešća podela vina je na:

•  Crvena vina,

•  Bela vina,

•  Penušava vina,

•  Roze vina,

•  Desertna vina.

Pravljenje vina

Zrno grožđa u sebi sadrži voćne prirodne šećere, vodu i oko 22. vrste bakterija. Samo zrno obavijeno je opnom koja se u zavisnosti od vrste vina koje zeli da se dobije, odstranja mehanički u različitim fazama fermentacije, odnosno vrenja. U slučaju pravljenja skupljih vina, opna zrna se ručno odstranja.

Crvena vina

Vrenje se vrši bez dodavanja ikakvih aroma, šećera, enzima ili bilo kojih drugih supstanci, koje izazivaju fermentaciju. Fermentacija traje između dve ili tri nedelje, a prilikom tog procesa se oslobađa etanol, šećer i ugljen dioksid. Temperatura fermentacije iznosi od 29 0 C do 30 0 C, u zavisnosti od vrste vinove loze. Posle fermentacije dobijeno „mlado“ vino se pretače u burad, ostavlja da odstoji. Najpoznatija crvena vina su:

•  Merlot,

•  Cabernet Sauvignon,

•  Pinot Noir,

•  Syrah,

•  Barbera,

•  Gamay,

•  Sangiovese,

•  Malbec,

•  GSM vina,

•  Petit Sirah,

•  Pinotage,

•  Nibbiolo,

•  Tempranillo

•  Zin Fandel.

Bela vina

Zrno grožđa od kojih se prave bele vrste vina, tretira se na drugačiji način od zrna grožđa za pravljenje crvenog vina. Zrna se prvo samelju, i odmah se odvaja opna. U dobijeni sok se stavljaju određene vrste prirodnih bakterija, koja regulišu aromu i boju vina. Sok sa dodatim suplementima (bakterijama), stavlja se u posude u kojima će se izvršiti fermentacija. Ovde se fermentacija vrši nad sokom, a ne nad zrnom, kako imamo kod crvenog grožđa. Fermentacija traje oko 6. nedelja. U drugoj nedelji dodaje se još suplemenata kako bi se regulisala kiselost. Temperatura fermentacije kreće se od 15 0 C do 18 0 C. Veće temperaturre izazvale bi veću gubitak arome. Nakon obavljene fermentacije, vino se pretače isključivo u hrastove ili limene burade, i ostavlja da odstoji par meseci. Bela vina su:

•  Chardonnay,

•  Albarino,

•  Chenin Blanc,

•  Gewurztraminer,

•  Muscat,

•  Pinot Blanc,

•  Riesling,

•  Roussanne,

•  Viognier,

•  Semillon,

•  Muller Thurgay.

Penušava vina

Penušava vina u narodu su poznatija pod imenom šampanjaci. Ona se dobijaju mešanjem nepotpuno zrelog grožđa najčešće sorta Shardonnay, Pinot Noir i Pinot Meunier. Prilikom njihovog dobijanja dešava se dvostruko vrenje. Prvo vrenje obavlja se tradicionalnim putem, dok za drugo vrenje karakteristično je da se obavlja u svakoj pojedinačnoj flaši. Penušava vina se razlikuju, pa od dužine dvostrukog vrenja zavisi i njihova cena. Karakteristično za penušava vina jesu mnogobrojne podele, pa ih tako možemo podeliti prema etiketi, berbi. Najpoznatija penušava vina su:

•  Extra Brut

•  Brut

•  Extra Dry

•  Sec,

•  Demi Sec,

•  Doux.

Roza vina

Postoji dva načina dobijanja ovog vina. Prvi, jeste da se pomeša belo vino sa manjom količinom crvenog vina, ali takav način dobijanja rozeg vina, u većini država je zakonom zabranjen. Drugi način, jeste pravljenjim od crvenih sorti grožđa. U tom slučaju, fermentacija se konstaltno nagleda. U određenom trenutku opna grožđa se uklanja, a sama fermentacija se završava bez nje. U toku fermentacije dodaju se bakterije kvasca, čije su ćelije na kraju fermentacije mrtve. Pri kraju fermentacije u hladnijim predelima dodaje se šećer, koji mora da se fermentiše do samog kraja, dok u toplijim predelima dodaje se vinska kiselina. Ovo se radi zbog nedovoljne jačine dobijenog vina i popravljanja ukusa. Sam postupak dodavanja vinske kiseline ili šećera stručno se naziva acidifikacija. Najpoznatije vino iz ove grupe je Travel Roze. A najčešće sorte grožđa od kojih se pravi ova vrsta vina su:

•  Grenache,

•  Sangiovese,

•  Nebbiolo .

Desertna vina

Desertna vina su takozvana „pojačana“ vina, jer procenat sadržaja alkohola u njima kreće se u rasponu od 16% do 25%. Ova vina se tretiraju na visokim temperaturama. Takođe, ova vina se mešaju vrlo često sa drugim alkoholnim pićima. Ova vina još nazivaju i „neuništivim“, a mogu se čuvati u bilo kojoj ambalaži. Najpoznatija desertna vina su:

•  Madera,

•  Porto,

•  Šeri,

•  Specijalna vina,

•  Voćna vina.

Zanimljivosti

Najskuplje vino na svetu prodato je na aukciji za neverovatnih 224.000 evra, 17. Novembra 2010., a dotira iz 1947. godine, iz malog sela u pokrajni Bordou, u Francuskoj, nepoznatom Švajcarskom kolekcionaru. Flaša nosi naziv „Cheval Blanc“ i zapremine je 6 L.

Najveći broj vinograda nalaze se u Francuskoj, Italiji, Argentini, Južnoj Africi, Australiji, Nemačkoj, Rumuniji.

Naučnici tvrde da čaša vina dnevno popravlja krvnu sliku.

U Iranu je zabranjena proizvodnja vina.

PIVO i sve što ste želeli o njemu da saznate

pivopozadina

Pivo spada u grupu slabije alkoholnih pića, koji sadrži između 3 i 13% alkohola. Danas je poznat ogroman broj vrsta ovog pića. Najveći proizvođači u svetu su Nemačka, Velika Britanija, SAD, Češka, Belgija, Irska… Širom sveta održavaju se različite manifestacije posvećene njemu. Najveća i najznačajnija je svakako “Oktobarfest”, u Minhenu. U našoj državi postoje dve manifestacije posvećene ovoj tečnosti to su „Bear fest“ u Beogradu i „Dani piva“ u našem gradu, koji su ujedno i najstarija manifestacija u Srbiji. Naziv pivo potiče iz IV veka.

Pivo kroz istoriju

Pivo je alkoholno piće koje je poznato čovečanstvu kroz milenijume. Prema nekolicini arheoloških istraživanja u iskopinama drevnog Vavilona, 7000. god. pre nove ere, pronađeni su određeni zapisi koji kazuju o pravljenju ove dragocene tečnosti. Pretpostavlja se da su pravili 16. različitih vrsta piva, a za njegovo pravljenje koristili su pšenicu i šećer dobijen od ječma. Razvoj poljoprivrede, označio je početak ere pravljenja piva. Sumeri su 4000. godine pre nove ere, zapisivali postupak pravljenja piva na glinenim pločicama. Sumeri su pravili 19. različitih vrsta piva. Njima je pivo služilo kao osveženje, ali i kao lek. Posle Sumeraca, tradicija pravljenja piva proširila se na Egipat. Egipatski faraoni ovim pićem čašćavali su radnike koji su naporno radili na izgradnji njihovi piramida. Posle egipćana svi ostali narodi su počeli da proizvode pivo. Kako je civilizacija napredovala tako je napredovala i tehnologija njegovog pravljenja. Takođe, i sastojci su se vremenom menjali. Tokom srednjeg veka za pravljenje ovog alkohola bili su zaduženi kaluđeri u manastirima. 19. vek doneo je revoluciju u pravljenju piva, otkriven je hmelj, i odmah je postao jedan od glavnih sastojaka u pivu.

Istorija piva u Srbiji

Pivo u Srbiji počelo je da se konzumira za vreme Turske vladavine u 15. veku. Prve male pivare nikle su na Dorćolu, za vreme Austrijske okupacije Beograda, 1718. godine. 19. vek je bio prekretnica razvoja pivarstva, i od tada ova grana prehrambene industrije ne prestalno se razvija. Za ovaj razvoj industrije u 19. veku zaslužan je bio knez Miloš Obrenović. Dvadeseti vek je započeo pojavom Đorđa Vajferta i njegovim zalaganjem za razvoj najmodernijih pivara u Srbiji. On je bio i osnivač Beogradske industrije piva, BIP. Poslednjih godina proizvodnja piva u našoj zemlji značajno je poboljšana, a kapaciteti pivara zadovoljavaju potrebe potrošača u državi.

Proizvodnja piva

Pivo nastaje alkoholnih vrenjem ječmenog slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Ječmeni slad je najznačajniji sastojak piva, i on daje osnovne osobine piva: boju, ukus, jačinu i gustinu pivu. Ječam se potapa u vodu i stoji u njoj dok ne proklija. Kada proklija ječam se pretvara u slad, koja sadrži ogromnu količinu šećera. Kada se ječam preprži ima izgled prepržene kafe. Tokom procesa prženja formira se boja i ukus slada. Od dužine prženja slada zavisi da li će pivo imati zlatnu boju ili crnu. Drugi važan sastojak piva je hmelj. Od njega pivo dobija specifičan ukus i miris, a on služi kao i prirodni konzervans. Danas je poznato preko 100 različitih vrsta hmelja. Najbolja piva se prave od hmelja „Noble“ i njegova cena je 20 puta veća, nego cena prosečnog hmelja. Pivski kvasac je treći važan sadržaj ovog alkohola. Njeme se određuje vrsta piva. Kvasac je direktno odgovoran za stvaranje alkohola u pivu. On iz piva uzima šećer, potom ga pretvara u alkohol i stvara ugljen-dioksid, to jest stvara prirodno gaziranje piva. Pivski kvasac u sebi sadrži vitamin B. Poslednji važan sastojak u pivu je voda, koja u pivu služi kao rastvarač. Supstance koje se nalaze u vodi utiču na određivanje reakcije tokom vrenja. Voda ima najveći uticaj na miris piva. Danas se vrlo često jedan deo ječmenog slada zamenjuje nekim drugim žitaricama, kao što su kukuruz, pšenica, pirinač i dr. Oni se koriste kako bi se dobilo jeftinije pivo.

Podela piva

Postoje mnogobrojne podele piva, neke od njih su: podela prema polaznim sirovinama, podela prema udelu ekstrakta, prema sadržaju alkohola, prema boji… Generalno, sva piva se mogu podeliti na:

•  Lagere i

•  Ejlove.

Kod ejlova pivski kvasac deluje na vrhu i vrenje se odigrava na višim temperaturama. Dok kod lagera kvasac deluje na dnu, a vrenje se odigrava na nižim temperaturama. 90% čitave proizvodnje piva u svetu pripada grupi lagera.

Podela piva prema polaznim sirovinama je na:

•  Kukuruzno pivo,

•  Pšenično pivo – takozvana bela piva,

•  Raženo pivo.

 

Podela piva prema udelu ekstrata u njima je na:

•  Laka piva – sadrže od 6 – 9% ektrata,

•  Standardna piva – sadrže od 10 – 12% ektrata (stona piva),

•  Specijalna piva – sadrže od 12,5 – 14% ektrata (puna piva),

•  Jaka piva – sadrže od 18 – 20% ektrata,

•  Ječmena piva – sadrže od 20 – 26 % ektrata.

 

Prema sadržaju alkohola, piva se mogu podeliti na:

•  Bezalkoholna piva sadrže oko 0,5 % alkohola,

•  Laka piva sadrže oko 3,5 % alkohola,

•  Standardna piva sadrže od 3,5% do 5% alkohola,

•  Jaka piva sadrže oko 5% alkohola,

•  Ječmena piva sadrže oko 8% alkohola.

 

Prema boji piva se dele na:

•  Svetla piva,

•  Tamna piva,

•  Crna piva.

Temperatura piva

Različite vrste piva, zahtevaju različite temperature čuvanja i konzumiranja kako bi se očuvao kvalitet. Sama temperatura piva utiče na ukus piva. Ukoliko je pivo hladnije, ima manje izražen ukus i miris. Neke vrste piva se služe na sledećim temperaturama:

•  Pilsneri na 0 0 C,

•  Lageri na temperaturama od 5 0 C do 9 0 C,

•  Ejlovi na temperaturama koje se kreću između 7 0 C i 11 0 C,

•  Stouti na temperaturama od 8 0 C do 13 0 C,

•  Stari ejlovi se služe na sobnim temperaturama.

Iz predhodnog navedenog možemo da zaključimo da je najbolje da se pivo konzumira dok je hladno. Zbog toga se pivo isključivo servira u čašama koja imaju debelo staklo, to jest u kriglama, jer one sprečavaju da ruke zagrejavaju pivo. U zavisnosti od vrste piva koje se konzumira razlikuju se krigle po debljini stakla i po obliku.

Najskuplja piva na svetu

Najskuplje pivo na svetu je “Vie Bon Secours” . Bačva tog piva košta oko 1000 dolara, a isključivo se može konzumirati u jednom baru u Londonu. Krigla tog piva, u tom lokalu košta oko 78 dolara.

“Samuel Adams Utopias” se proizvodi u Bostonu, a nazvano je prema jednom od osnivača Sjedinjenih Američkih Država, Adamsu. Bačva tog piva košta 100 dolara, a sama proizvodnja je ograničena na svega 8000 boca godišnje.

“Tutankhamon Brew” je pivo za čiji se recept predpostavlja zaslužan Tutankamonov otac. Pivo se proizvodi na Univerzitetu u Kembridžu, u laboratoriji. Boca ovog alkoholog pića košta 52 dolara, a godišnja proizvodnja je ograničena.

Pivo u medicini

Pivo sadrži kompleks vitamina B, a njegova lekovita svojstva prepoznata su još u Vavilonskom carstvu. Osim što služi kao eliksir i osveženje, pivo ima i lekovita dejstva. Osim vitamina B, pivo sadrži magnezijum, kalijum, kalcijum, grožđe kao i cink. Bogato je ugljenim hidratima, pa se može koristiti kao tečna hrana. Pored predhodno nabrojanih supstanci, u pivu se nalaze i neki antioksidansi, koji utiču povoljno na cirkulaciju i količinu šećera u krvi. Pivo se koristi i kod prečišćavanja mokraćnih kanala i kod kamena u bubregu. Kozmetička industrija često upotrebljava pivo jer ono utiče na kvalitet kože.